НАТО бомбардирањето на Белград никако не смее да се гледа во вакум. За жал, српските служби успешно цензурираа секакви вести за страшните и монструозни злосторства кои режимот од Белград ги направи низ СФРЈ. НЕ. Не беа сите криви. Не исто криви. Има јасно, црно и бело. https://t.co/kiHYUP5P89
— Антагонист (@jabandzija) June 1, 2023
Nekadašnji čelnici Državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i Franko Simatović se optužnicom Haškog tribula terete da su bili saizvršioci u udruženom zločinačkom poduhvatu koji je nastao najkasnije u aprilu 1991. i trajao barem do 31. decembra 1995. godine, a čiji je cilj bio prisilno i trajno uklanjanje većine nesrpskog stanovništva s velikih područja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
U vreme obuhvaćeno optužnicom, Jovica Stanišić je bio načelnik Službe državne bezbednosti (DB) Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, a Franko Simatović je bio zaposlen u Drugoj upravi DB MUP. Optužnica pritiv njih je bila podignuta 10. jula 2008. godine pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, odnosno Haškim Tribunalom, a ostala je važeća optužnica na ponovljenom suđenju pred Rezidualnim mehanizmom haškog suda.
Stanišić i Simatović su optuženi po četiri tačke za zločine protiv čovečnosti – progone, ubistva, deportacije i nehumana dela (prisilno premeštanje) i po tački pet za kršenja zakona ili običaja ratovanja.
Optužnica
Prvobitna optužnica protiv Stanišića i Simatovića podignuta je u maju 2003, a operativna optužnica jula 2008. godine. Presuda Pretresnog veća izrečena je 30. maja 2013. i njom su obojica oslobođeni krivice po svim tačkama. Žalbeno veće je dve i po godine kasnije, 15. decembra 2015. godine donelo presudu kojom je naloženo da se suđenje ponovi. Pravosnažnu presudu nakon dve decenije dugog postupka, izrekao je Mehanizam koji je postao nadležan za sva ponovljena suđenja u predmetima 1. jula 2013 ili nakon tog datuma.
Stanišić i Simatović bez izjava, pravosnažna presuda u junu
VESTI
25. jan 2023
Tužioci tražili pooštravanje kazne Stanišiću i Simatoviću
VESTI
25. jan 2023
7
Prvostepeni postupak pred Mehanizmom
Stanišić i Simatović su se pred Mehanizmom 18. decembra 2015. godine izjasnili da nisu krivi.
Dokazni postupak tužilaštva okončan je 21. februara 2019. U sudnici je saslušan ukupno 51 svedok tužilaštva. Dokazni postupak odbrane Jovice Stanišića započeo je 18. juna 2019. iznošenjem uvodne reči njegovog tima odbrane, a dokazni postupak odbrane Franka Simatovića započeo je 12. novembra 2019. godine. Svedočenje poslednjeg svedoka odbrane zaključeno je 8. oktobra 2020, a oba dokazna postupka odbrane okončana su 23. februara 2021.
U sudnici je saslušano ukupno 29 svedoka odbrane. Strane u postupku podnele su svoje završne pretresne podneske na poverljivoj osnovi 12. i 13. marta 2021, a iznošenje završnih reči održano je u aprilu 2021. Presuda je izrečena 30. juna 2021. godine i njomj su Stanišić i Simatović osuđeni na kaznu zatvora od 12 godina.
Pretresno veće je zaključilo da su Stanišić i Simatović odgovorni za pomaganje i podržavanje krivičnog dela ubistva kao kršenja zakona i običaja ratovanja i zločina protiv čovečnosti, te krivičnih dela deportacije, prisilnog premeštanja i progona kao zločina protiv čovečnosti, koja su počinile srpske snage nakon zauzimanja Bosanskog Šamca u aprilu 1992.
Konkretno, veće je konstatovalo da su optuženi pružali praktičnu pomoć koja je imala značajan učinak na počinjenje zločina, obučavanjem i slanjem na teren pripadnika specijalne jedinice Službe državne bezbednosti Srbije i lokalnih Srba iz Bosanskog Šamca da učestvuju u preuzimanju opštine.
Istorijat postupka
Suđenje Stanišiću i Simatoviću pred Haškim tribunalom trajalo je od 9. juna 2009. do 31. januara 2013.
Prvom presudom zaključeno je da nisu odgovorni za počinjenje zločina u udruženom zločinačkom poduhvatu jer je Pretresno veće smatralo da “nije dokazano van razumne sumnje da su optuženi posedovali traženu nameru da se ostvari zajednički zločinački cilj“.
Pretresno veće je takođe smatralo da nije dokazano van razumne sumnje da su optuženi planirali ili naredili te zločine. Nadalje, Pretresno veće je, većinom glasova, zauzelo stav da nije dokazano van razumne sumnje da su optuženi pomagali i podržavali te zločine. Pretresno veće je stoga, većinom glasova, oslobodilo Stanišića i Simatovića krivice po svim tačkama optužnice.
Presuda žalbenog veća Haškog tribunala
Žalbeno veće je 2015. godine delimično prihvatilo žalbu i poništilo oslobađajuće presude. Zaključeno je da je Pretresno veće pogrešilo kada je propustilo da donese zaključke o postojanju i obimu zajedničkog zločinačkog cilja koji je delilo više osoba pre nego što je zaključilo da postojanje namere kod Stanišića i Simatovića nije dokazano.
Takođe, prema oceni žalbenog veća, u prvostepenom postupku se pogrešno primenilo pravo zato što je veće propustilo da presudi i da navede obrazloženje u vezi s osnovnim elementima odgovornosti za udruženi zločinački poduhvat.
Štanišić i Simatović osuđeni su danas pravosnažno na po 15 godina zatvora. Suđenje Stanišiću i Simatović trajalo je dve decenije i najduži je postupak koji se vodio pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Ovo je i poslednja presuda koju će izreći Rezidualni mehanizam.
