На прашањето како после речиси две години издржувам?
Вчера, локација кај Клиника.
Носам земени материјали за испитување во ИЈЗ, ја паркирам колата, го земам фрижидерчето со брисевите и налозите и во еден момент слушам женски глас:
– Ти благодарам, ти благодарам за секое утро кое го делиш со нас.
Се свртев. Ни се сретнаа насмевките иако двајцата маскирани ? реков само:
– Благодарам, чувајте се.
Сакав уште нешто да кажам, не знам што ама некако мислев дека треба уште да дополнам освен Благодарам. Но од нејзината изјава едноставно ми дојде некоја пријатна возбуда, некое толку убаво чуство и тоа ме остави без зборови.
Ете го одговорот на прашањето како издржувам ?
За нејзе, за вас, со вас – издржувам и ќе издржам. И секако продолжуваме со утринските дружби кои сакам најбрзо што може да бидат безкоронски.
Гуш и бац од Космонаутко Издржливко ?❤??
А фоткава е радост од една пред-неколку-месечна двеминутна дистанцирана негде-по-улициве средба со драгата ми Vidana Boskova Micevska ?