Феномен, знаме на Ферари на протестите во Србија

„Ajmo, ajde, svi u napad”, viču promrzli demonstranti u centru Beograda.

Kalendar pokazuje 7. decembar 1996. godine, temperatura je tek nešto iznad nule, tako da se jakne, kaputi i kape svojski trude da ugreju okupljene. Već dvadeset dana u nizu izlaze na ulice, nezadovoljni rezultatima lokalnih izbora održanih u novembru, za koje tvrde da su pokradeni. Tu negde u masi, dok opozicioni lideri drže govore, među stranačkim i državnim barjacima vijori se i crvena Ferari zastava, jedan od najvećih simbola tog protesta.

„Bila je tu i čuvena Jamajka zastava, pa i čupačups balon na naduvavanje, ali je naša zastava jedina bila tu svakog dana”, kaže 53-godišnji Igor, vlasnik zastave jednog od najpoznatijih automobilskih timova za BBC na srpskom. „I kad je bilo kiše, i kad je bilo snega, nevremena, pa i tuča – ona je bila tu, tako je postala simbol i ljudi su jednostavno počeli da pričaju da su zabrinuti kada vide da je nema.”

Ferari barjak od tada ima kultni status, o njemu su izveštavali i italijanski mediji, a u jednom trenutku su reagovali i iz Ferarija. „U Italiji je to brzo izazvalo pažnju, vrlo dobro se sećam”, kaže crnogorski političar Miodrag Lekić, koji je tokom 1996. i 1997. bio ambasador tadašnje Savezne Republike Jugoslavije u Rimu, za BBC. „Nisu mogli da dođu sebi kada su videli zastavu Ferarija na mestu gde se prelamaju politika i istorija, u čitavom onom ukupnom poremećaju.”

Građanski protesti tokom 1996. i 1997. trajali su 88 dana, sve dok predsednik Srbije Slobodan Milošević nije priznao poraz na lokalnim izborima. Vuk Drašković, jedan od lidera tadašnje opozicione koalicije Zajedno, kaže za BBC da se Ferari barjak pojavio kao „prkosni odgovor režimskoj propagandi da smo izdajnici i plaćenici”.

„Šetali smo pod sloganom ‘Beograd je svet ‘ i demonstranti su tada razumeli poruku – Ferari je izabrao nas jer smo svet i budućnost Srbije”, navodi Drašković.

Crvena zastava sa crnim konjem na žutoj pozadini bila je na ulicama i tokom 5. oktobra 2000, kada je Milošević svrgnut sa vlasti, kao i na opozicionim skupovima „1 od 5 miliona” od 2018. do 2020. Veliku pažnju izazvala je i na tekućim protestima „Srbija protiv nasilja”, posle dva masovna ubistva na teritoriji Beograda u kojima je ubijeno 18 ljudi, uglavnom dece i mladih. „Svaki put kada smo je iznosili na ulicu, bila je tu zbog nepravde”, priča Igor, koji nije želeo da mu se pominje prezime.

Dodaje da je reč o zastavi koja jeste njegova, ali da je za nju „zaslužno mnogo ljudi”. „Ona je zapravo naša, jer je tu 15-ak ljudi oko nje i celom društvu je simbol zastave mnogo važniji od nas samih – nismo mi tu bitni. „Ljudi ne znaju ko smo mi, ali zato uvek kažu – ‘evo je Ferari zastava’.”

‘Beograd je svet’

Prvi protest u novembru 1996. organizovan je na dan zatvaranja birališta u Nišu, trećem najvećem gradu u Srbiji, na jugu zemlje.

Dva dana kasnije, skup je organizovan i u Beogradu, gde je tada 26-godišnji student Igor radio kao kolporter i živeo običan život.

„Narod se okupio na ulici kod Terazija i jedan od mojih drugara je bio tamo.

„Ujutru kad smo se videli – tada nije bilo mobilnih telefona – prepričao mi je šta se sve dešavalo i da će tog dana biti novi skup, sa još više ljudi”, priseća se.

Na proteste je pozvala opoziciona koalicija Zajedno, sastavljena neposredno pred te izbore.

Činili su je Draškovićev Srpski pokret obnove (SPO), Demokratska stranka na čelu sa Zoranom Đinđićem i Građanski savez Srbije Vesne Pešić.

Oni su na kraju pobedili u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, što je bio prvi veliki poraz Miloševića posle godina neprikosnovene vladavine.

Međutim, Milošević nije hteo da prizna rezultate lokalnih izbora.

„Mitinzi su imali konkretan zahtev – da se vrate izborni rezultati koji su pokradeni”, priseća se Vesna Pešić u razgovoru za BBC na srpskom.

Građani i studenti su se zato u naredna tri meseca svakog dana izlazili na proteste, kada je, prema Draškovićevim rečima, „režim ismejavan na karnevalima slobode i duha”.

Vesna Pešić te proteste opisuje kao „vesele”.

„Nije bilo napetosti, ponekad je policija reagovala, pa je bilo batina, ali smo bili slobodni da šetamo Beogradom.”

Ivan Protić, urednik agencije Beta, koji je izveštavao sa tih demonstracija, kaže za BBC na srpskom da se na protestima osećala radost „što se posle niza godina nešto pokrenulo”, ali i „očekivanje da će sad sve da krene relativno brzo i to ka Evropi”.

„Zato je i bila parola ‘Beograd je svet'”, kaže Protić.

„Sve to bila je vrsta erupcije radosti i zadovoljstva zato što su se stvari pokrenule, kao i nade da će stvari ići brzo ka najboljem što postoji u svetu i Evropi.”

Usred svega toga bili su Igor i njegova Ferari zastava.

„Pričali smo sledećeg dana da idemo, videli da će nas biti dvadesetak, gde ćemo, šta ćemo, kako da se nađemo i taj drugar mi kaže da je prethodno veče neko poneo zastavu Jamajke.

„Pošto mnogo volim Formulu 1, tako smo došli na ideju da ponesemo moju Ferari zastavu, jer ćemo se lakše naći u gužvi, a i ja na Ferari gledam kao na simbol moći, upornosti, istrajnosti.

„Izneli smo je prvog dana i nastavili da se okupljamo oko nje – Ivo, Rade, Stanko, Srba, Kiza, Ivica, Dule, Filip, Miljan, ja i mnogi drugi”, kaže.

Vrlo brzo su je svi primetili i dodeljivali joj razne simbole.

„Ta zastava je bila simbol protesta, simbol slobode i zapadnjaštva… Neko ju je svakog dana donosio, dobro se sećam toga”, navodi Pešić.

Protić dodaje da su kroz zastave „postavljeni visoki zahtevi”.

„Brazilska je bila tu zato što su oni bili sila u fudbalu, a Ferari zato što spada u najbolje automobile…

„Ferari je, između ostalog, bio simbol stvari koje su najbolje u Evropi.”

Govoreći o zastavi, Igor pominje upornost.

„Posle dve nedelje smo postali svesni da nećemo odustati, a samim tim je i zastava bila sa nama i ljudi su pričali ‘evo je, tu je’.

„Pokazivala je drugim ljudima da ne odustaju, davala im nadu – kada je vidiš svakog dana, onda kažeš sebi ‘okej, opet su ti ljudi došli, doći ćemo i mi’.

„Posle dve nedelje, već je postala simbol.”

Protesti su završeni u februaru 1997, kada je Milošević priznao poraz.

„Živi sećanje na te nezaboravne mesece bune i pobede”, ističe Drašković kratko.

Pogledajte video sa protesta „Srbija protiv nasilja”

Đinđić o zastavi i ‘mama mia’

Tokom godina, kolale su raznorazne priče i mitovi o Ferari zastavi.

„Sedeo sam sa ljudima koji su pričali da sam ja posle svega i dobio automobil kompanije Ferari – jesam, ali maketu”, navodi Igor uz osmeh.

Kao jednu od anegdota ističe i susret sa bivšim premijerom Zoranom Đinđićem.

„Tokom jednog protesta, mislim da je bio januar, nešto posle kontramitinga, došao je kod nas i rekao: ‘Kada ne budem video Ferari zastavu, znaću da je kraj’.

„U međuvremenu smo kupili igračku, ferari automobilčić, otišli do stranke i poklonili njegovom sinu.”

Krajem decembra 1996. godine Miloševićeva Socijalistička partija Srbije (SPS) i Jugoslovenska levica (JUL) organizovale su u centru Beograda miting „Za Srbiju”.

Skup je bio na istom mestu gde su se demonstranti nedeljama okupljali.

Milošević je tada, na skandiranje „Slobo, mi te volimo”, odgovorio rečima „volim i ja vas”, što je do danas ostala jedna od najpoznatijih njegovih izjava.

Tokom tog dana bilo je i sukoba između pripadnika dva skupa, tokom kojih je stradao Predrag Starčević, a ranjen je Ivica Lazović, obojica pristalice koalicije Zajedno.

„Sećam se da je bilo mnogo ljudi. Onda sam dobio metak, a samo što nije počeo građanski rat u zemlji”, izjavio je Lazović 2021. za BBC na srpskom.

Opozicioni lideri prisustvovali su sahrani Starčevića.

Vlast je u jednom trenutku zabranila šetnje pristalicama koalicije Zajedno, zbog čega je početkom februara bilo žestokih sukoba sa policijom i probijanja kordona.

Policija je tada koristila vodene topove, iako je temperatura bila daleko ispod nule.

Priča o zastavi je brzo stigla i do Italije.

„Tokom protesta me je pozvao prijatelj odande, kaže video sam te sada na televiziji sa Ferari zastavom, ovde se baš priča o tome, nikome nije jasno šta se događa”, priseća se Igor.

Za doček Nove, 1997. godine u Beograd je došla ekipa Kanala 5, čiji je vlasnik Silvio Berluskoni, poznati italijanski biznismen, medijski magnat i političar, nekadašnji premijer i bivši vlasnik FK Milan.

„Nisam bio tu, ali ostatak ekipe je bio na trgu i napravili su priču sa njima.

„I onda su iz kompanije, ničim izazvani, tražili na koju adresu da pošalju poklone i stigla su dva paketa u kojima su bile dve knjige o fabrici, dva autića, četiri-pet kačketa, značke, a tadašnji direktor Luka di Montecemolo je poslao i pisamce zahvalnice.

„Naveo je i čak i da bi voleo da se nekada upoznamo, ali nikada nismo.”

Nekoliko godina kasnije, tokom bombardovanja NATO bombardovanja Beograda 1999. godine zbog rata na Kosovu, zastava je ponovo bila u centru pažnje italijanskih medija.

„Zvoni mi kućni telefon, javlja se izvesna prevoditeljka Jelena koja mi kaže da bi ekipa Berluskonijeve televizija htela da napravi sa mnom intervju – i oni stvarno došli.

„Bili su šokirani, pitali me da li ja sada manje volim Ferari zato što Italija učestvuje u bombardovanju Srbije, a kod mene u sobi slika zastave sa protesta koju sam hteo da poklonim Di Montecemolu.

„Novinar ušao, gleda i kaže ‘jao, mamma mia‘ – bio je oduševljen, nije mogao da veruje.”

Pogledajte video sa mitinga Vučićeve Srpske napredne stranke i koalicionih partnera:

‘Srbija protiv nasilja’

Tri decenije kasnije, Ferari zastava je ponovo na ulicama Beograda.

„Izneo sam je jedno veče posle ubistva Đinđića, kada su menjali Ustav, zatim na protestima ‘1 od 5 miliona’ i evo sad”, kaže Igor.

„I nosio sam je na trke, na njih idem kad god mogu”, dodaje uz osmeh.

Protesti „1 od 5 miliona” počeli su krajem 2018. godine, nakon prebijanja opozicionog političara Borka Stefanovića, danas zvaničnika Stranke slobode i pravde.

Prvo su nazvani „Stop krvavim košuljama”, a potom je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da na zahteve demonstranata neće pristati „ni da ih se skupi pet miliona”.

Naziv protesta je potom izmenjen u „1 od 5 miliona”.

Posle kratke pauze, Ferari barjak se na ulice vratio 2023, gotovo tri decenije posle hladne zime 1996/1997.

Igor danas ima 53 godine i više nije kolporter – radi u auto-industriji.

„Niko od nas nije očekivao da ćemo se tada mučiti 88 dana, kao ni da ćemo posle 30 godina ponovo biti tu”, navodi.

„Hteo sam da je uramim i da mi stoji na zidu, misleći da je nećemo više iznositi jer je pobedila i da je to to, ali nije i meni je to tužno.”

Tužno je i to, dodaje, što na protestima „Srbija protiv nasilja” viđa mnogo ljudi sa skupova tokom devedesetih.

„Pozdravljamo se, šetali smo 88 dana zajedno i misliš se ‘dokle više mi’.

„Tada je na ulici bilo mnogo studenata i srednjoškolaca, mladi su bili nosioci, tako da očekujem i sada više mladih, jer na njima svet ostaje… Oni treba više da se pobune”, kaže on.

Demonstranti na skupovima „Srbija protiv nasilja” traže odgovornost vlasti zbog, kako navode, dugogodišnjeg stvaranja ambijenta koji je doveo do porasta nasilja u zemlji.

Vlast te kritike odbacuje i tvrdi da su upravo u vreme Vučićeve vladavine napravljeni najbolji rezultati u borbi protiv kriminala.

Tekuće proteste opozicije, Igor opisuje kao skupove na kojima „normalni i zdravorazumni samo traže da se ljudi ostave nasilja, da živimo normalno”.

„Ovo zlo koje se desilo početkom maja nije tek tako palo sa Marsa, kako može da niko ne bude kriv? Zbog toga osećam veliku nepravdu.”

Prema policijskoj istrazi, trinaestogodišnji dečak ušao je u sopstvenu osnovnu školu u centru Beograda 3. maja i iz pištolja ubio devetoro đaka i čuvara škole i ranio još šestoro dece i nastavnicu istorije.

Samo dan kasnije, do masovne pucnjave došlo je i u selima u okolini Mladenovca, beogradskoj prigradskoj opštini, kada je osumnjičeni 21-godišnjak iz automatske puške ubio osmoro i ranio još 13 mladih ljudi.

Predsednik Aleksandar Vučić i vlast na zahteve demonstranata odgovaraju da je Srbiji „jedinstvo potrebnije nego bilo kada”, kao i da opozicija „politički zloupotrebljava tragediju” i da su upravo oni ti koji propagiraju nasilje prema političkim neistomišljenicima.

Odmah posle ovih zločina, vlast je pokrenula kampanju za predaju nelegalnog oružja, koja se završava 8. juna, a posle toga najavljuju rigorozne mere protiv onih kod kojih bude pronađeno neprijavljeno oružje.

„Nemam više entuzijazma kao pre 25 ili 26 godina, iskustvo me je naučilo da budem skeptik, iako sam i optimista”, kaže Igor.

Međutim, od šetnji ne odustaje, iako za narednu neće biti tu.

„Supruga će biti na protestu, sin takođe, tako da ćemo biti zastupljeni.

„A i zastava će biti tamo.”